.... Da li je na slici lepse videti sebe i prelepi pejzas ili sebe i bar jednog pravog prijatelja?Pravi odgovor na ovo pitanje mislim da zna svako ko iole ima dusu.
.... Malo je srecnih ljudi koji pored sebe nemaju nekog kome mogu da se otvore,duboko i iskreno jer retko ko moze da stvari koje prezivi drzi u sebi.Prijatelji su tu da sa njima podelis srecne pa i one tuzne trenutke,da te podignu i kad je to potrebno spuste,na neki nacin vrate na pravi put.Covek po svojoj prirodi bira drustvo u kojem moze najlakse da spozna sebe.Po meni pravo bogatstvo se sagleda u tome koliko imas pravih prijatelja,koliko ce se tih istih naci uz tebe kad je to potrebno a ne koliko prijatelja mozes da kupis.Drustvo se formira u toku odrastanja,sa njima prolazis kroz velike stvari u zivotu i prolazis razne situacije koje ti kasnije sluze kao neko poucno iskustvo.Svaki dan koji provedes uz njih vise nije tih,jedan uz drugog secanje pises kao neki stih.Gledajuci malo dalje videcemo i jos jednu zackoljicu kod prijateljstva.To je prijateljstvo izmedu zene i muskarca.Muskarac i zena nikad ne mogu biti prijatelji jer ce uvek jedno hteti vise.Ostaju kompromisi, ako jedna strana shvati da nema sanse kod druge onda pristaje na drugarstvo kako bi iz ljubavi i neznosti makar bio blizu te osobe.
Pa katkad ta strana koja nikad nije bila zainteresovana da voli ovu drugu misli da nema boljeg druga od osobe koja je potajno voli a to je samo prividno jer osoba koja dobro slusa ona zaista i voli i zeli da pomogne.Cinjenica je da samo onaj ko te voli iskren ti je i pravi drug,tako da je tanka linija izmedju drugarstva i veze.Postoje izuzeci,ali izuzeci potvrdjuju pravilo da je retkost.Jedna od mnogih situacija koja ti omogucuje da spoznas to neko prijateljstvo sa nekim je i proslava kraja srednje skole.Skoro sam i to preziveo.Bilo je stvarno sjajno ali ipak sam osetio neku tugu.Pogledao sam oko sebe i video jednu predivnu sliku.Ljudi su se veselili,neki to suzama ispratili a ja sam nemo gledao i prisecao se lepih momenata koje sam proziveo sa njima.
.... Imati prijatelje je jedna od najbitnijih stvari po coveka jer jednostavno oni su tu da ti podrze,vole i postuju.
.... Malo je srecnih ljudi koji pored sebe nemaju nekog kome mogu da se otvore,duboko i iskreno jer retko ko moze da stvari koje prezivi drzi u sebi.Prijatelji su tu da sa njima podelis srecne pa i one tuzne trenutke,da te podignu i kad je to potrebno spuste,na neki nacin vrate na pravi put.Covek po svojoj prirodi bira drustvo u kojem moze najlakse da spozna sebe.Po meni pravo bogatstvo se sagleda u tome koliko imas pravih prijatelja,koliko ce se tih istih naci uz tebe kad je to potrebno a ne koliko prijatelja mozes da kupis.Drustvo se formira u toku odrastanja,sa njima prolazis kroz velike stvari u zivotu i prolazis razne situacije koje ti kasnije sluze kao neko poucno iskustvo.Svaki dan koji provedes uz njih vise nije tih,jedan uz drugog secanje pises kao neki stih.Gledajuci malo dalje videcemo i jos jednu zackoljicu kod prijateljstva.To je prijateljstvo izmedu zene i muskarca.Muskarac i zena nikad ne mogu biti prijatelji jer ce uvek jedno hteti vise.Ostaju kompromisi, ako jedna strana shvati da nema sanse kod druge onda pristaje na drugarstvo kako bi iz ljubavi i neznosti makar bio blizu te osobe.
Pa katkad ta strana koja nikad nije bila zainteresovana da voli ovu drugu misli da nema boljeg druga od osobe koja je potajno voli a to je samo prividno jer osoba koja dobro slusa ona zaista i voli i zeli da pomogne.Cinjenica je da samo onaj ko te voli iskren ti je i pravi drug,tako da je tanka linija izmedju drugarstva i veze.Postoje izuzeci,ali izuzeci potvrdjuju pravilo da je retkost.Jedna od mnogih situacija koja ti omogucuje da spoznas to neko prijateljstvo sa nekim je i proslava kraja srednje skole.Skoro sam i to preziveo.Bilo je stvarno sjajno ali ipak sam osetio neku tugu.Pogledao sam oko sebe i video jednu predivnu sliku.Ljudi su se veselili,neki to suzama ispratili a ja sam nemo gledao i prisecao se lepih momenata koje sam proziveo sa njima.
.... Imati prijatelje je jedna od najbitnijih stvari po coveka jer jednostavno oni su tu da ti podrze,vole i postuju.
SrĐaN aRaMbAšIć
1 коментар:
hm. jeste. slažem se. skoro.. ali postoji jedna surova stvar koju je bolje da čuješ od mene :)
rastaćete se brzinom svetlosti i ostaće ti samo taj super osećaj kad se setiš te noći i svih onih ekskurzija i školskih dana.
realnost je takva da uvek vrlo mali broj ljudi može da se zaista i zadrži u tvom životu. kako je to lepo i prikazano u npr Forest Gampu kad na kraju shvatiš da u životu imaš- nekog iz bliže porodice, jednog prijatelja i jednu ženu. ja zaista mislim da to tako funkcioniše. Svi ostali su ti jako , jako dragi ali se nekako izgube. ili su fizički i dalje tu ali u svojo priči...
ali ono što je sigurno je da prijateljstvo jeste osnova života. ono usrećuje ili pak rastuži kao kakva najgora nesreća... ali to je to. ljubav koja je jača od same želje za postojanjem.
Постави коментар