Ja heroj!

############# Pričaću vam o nečemu što mi skače po živcima iz dana u dan, sve više i više. Gradski prevoz. Ustvari toliko me nervira da bih se svojski potrudio i namučio da postanem predsednik ove naše male srećne države, samo da bih ga ukinuo. Ali ne samo ukinuo. Ja ovde govorim o potpunom uništenju. Zatro bih svaki dokaz da je javni saobraćaj kao takav, u obliku u kome je sada ikada postojao.
Ubrzo potom bi usledile demonstracije nezadovoljnih, to jest vrlo verovatnije veoma besnih građana, malo pljačke, malo razbijanja i posle svega toga, ja bih se zadovoljan onim što sam postigao, vrlo mirno povukao sa dotičnog mesta predsednika. Ovaj moj čin bio bi osuđen od strane svake institucije koja drži do svog imena. Ali sa druge strane to bi bio, kako kažu naši "zapadni" drugari "fresh start".
Novi predsednik bi i mogao, uz velike muke, da nekako vrati stare, smrdljive, metalne limenke, zvane gradski saobracaj Beograda, autobuse od kojih većina nema čak ni bledu predstavu da je čovečanstvo izmislilo prozore koji se otvaraju. Moje nade su da on u tome ne bi uspeo.
Beograd bi najzad dobio pristojan gradski prevoz, kakav "on" a i njegovi građani zaslužuju. Ko zna, možda će neki novi predsednik učiniti isto i sa vozovima. A moje ime će stajti pored imena velikana ove male srećne zemlje. Ali zadovoljio bih se bulevarom sa mojim imenom. Ustvari može i ulica. #################

ReUbEn MeVoRaH